ADD (Attention-Deficit Disorder)

ADD (poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti) je neurorazvojni poremećaj pažnje.

Deca sa ADD-om ispoljavaju 3 osnovne karakteristike u ponašanju:

• Selektivna pažnja i memorija – Odlično mogu da se fokusiraju na nešto što je njima zanimljivo ili u situacijama koje su nove i interesantne ali imaju izrazito lošu koncentraciju kada treba da obavljaju svakodnevne, posebno školske aktivnosti. Ovoj deci selektivna je i memorija. Od pročitanog teksta ona obično zapamte stvari koje većina dece ne zapamti, ali propuste da memorišu ono što drugi memorišu. Pamte ono što je njima interesantno, a ne ono što je potrebno da zapamte.
• Rasejanost – Lako ih omete bilo koja spoljašnja stimulacija ili neka ideja koja nema veze sa zadatkom koji obavljaju.
• Impulsivnost – Reaguju bez razmišljanja.

Mnoge osobe sa ovim poremećajem su povučene, letargične koje žive u svom svetu; sklone su dnevnom sanjarenju, veoma su senzitivne, a zbog nerazumevanja okoline postaju anksiozne s niskim samopoštovanjem.

Budući da ta deca u nedostatku hiperaktivnosti nisu problematična za okolinu, ADD se uglavnom otkriva tek kasnije, u tinejdžerskom uzrastu, kada postane upadljiv neuspeh u školi, što može rezultirati njihovim niskim samovrednovanjem.

Iako je očito da taj neuspeh nije posledica manjih intelektualnih sposobnosti, oni sami često sumnjaju u svoju inteligenciju.

ADHD (Attention Deficit and Hyperactivity Disorder)

ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću) predstavlja deficit pažnje i poremećaj hiperaktivnosti kod dece i odraslih. Hiperaktivnost je preterana aktivnost koja nije primerena situaciji.

Deca sa ADHD sindromom pokazuju različite znake poremećaja pažnje i impulsivnosti. ADHD je jedan od najčešćih hroničnih poremećaja kod dece.

Prema istraživanjima Američke akademije za pedijatriju 4-12% dece školskog uzrasta imaju ovaj sindrom, a kod dečaka se javlja čak tri puta češće nego kod devojčica.

Simptomi ovog poremećaja podudaraju se sa tipičnim ponašanjem dece u ranom uzrastu, a ovo stanje postaje nauočljivije tek u trenutku polaska deteta u vrtić ili školu.

Neki od simptoma su:

• dete je u stalnom pokretu,
• dete je često uznemireno,
• dete ne izgleda kao da sluša ono što govorite,
• dete se veoma bučno igra,
• dete često prekida ili upada u reč onom ko govori,
• dete ne završava započete zadatke,
• dete ima jako dobro percepciju i veliku moć zapažanja,
• dete je izrazito znatiželjno, ne zanimaju ga površna objašnjenja.

Postoje 3 oblika ADHD sindroma:

• Kombinovani – obuhvata nedostatak pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost. Ovo je najčešći oblik ovog poremećaja.
• Hiperaktivno-impulsivni tip – obuhvata hiperaktivnost i impulsivnost, ali je dete uglavnom u stanju da zadrži pažnju na određeni sadržaj. Ova kombinacija poremećaja najčešće se otkriva još u predškolskom uzrastu i od nje pati oko 5% dece sa ADHD sindromom.
• Nepažljivi – deca sa ovim tipom poremećaja su uglavnom slabo aktivna. Ne ometaju aktivnosti na času niti drugu decu, pa često simptomi ostaju neprimećeni.

Ispravna dijagnostika jedini je prvi korak prema adekvatnom tretmanu. Dijagnostika ovog poremećaja nije jednostavna.

Potrebno je vreme i trud multidisciplinarnog tima kako bi se utvrdilo da li postoji oštećenje, te u kojima područjima funkcionisanja deteta.

Za lečenje ADHD sindroma pre svega se savetuju psihoterapija kako individualna tako i porodična, sportske aktivnosti i učenje socijalnih veština, kao i rad sa defektologom na smanjivanju hiperaktivnosti i vililnosti pažnje.

Stručnjaci su saglasni da se lekovi uvode tek kada su simptomi jako izraženi i utiču na svakodnevni život deteta i kada nijedna druga terapija ne daje rezultate.

Osim ovih osnovnih osobina deca sa ADD/ADHD – om su često i radoznala, osetljiva, trenutna osećanja dominiraju njihovim rasuđivanjem pa su sklona preteranom reagovanju, vođeni su momentom, često imaju loš rukopis, dosađuju se, imaju ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti, zaboravni su, imaju loš osećaj za vreme, poneki su i egocentrični…

Uz ADD/ADHD idu često i drugi problemi u učenju kao i disleksija, disgrafija, diskalkulija pa je pravovremena inervencija od velikog značaja…