Prvih pet godina života su jako bitne za sprovodjenje tretmana i pružanje podrške, naročito za decu sa razvojnim poteškoćama. Tokom ovog perioda detetov mozak ima izuzetnu sposobnost da menja i prilagodjava iskustva i stimulacije. Pokazalo se da ako deca nemaju različita iskustva i stimulacije u ranom uzrastu, da njihov mozak nece biti sposoban da kompenzuje različite gubitke.

Rana intervencija predstavlja niz neophodnih tretmana (medicinskih, psiholoških, obrazovnih, socijalnih) usmerenih na decu koja pokazuju neki stepen zaostajanja u razvoju ili pripadaju nekoj rizičnoj grupi dece, i njihove porodice u cilju zadovoljavanja njihovih potreba. To je rani, kontinuirani i sveobuhvatni tretman.

Rana intervencija ima za cilj da podstakne senzomotorni, emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj deteta i na taj način mu obezbedi aktivno i što uspešnije i samostalnije učešće u društvenom životu.

Koncept rane intervencije osim rada s detetom uključuje i pružanje savetodavnih usluga njihovim porodicama i okolini, sa ciljem unapređivanja ukupnog detetovog stanja, razvoja i pravilnog porodičnog delovanja. Što se ranije teškoće uoče i ranije se započne sa programom rane intervencije, to je verovatnije da će dete razviti veštine komunikacije, socijalnu kompetentnost, igru i suzbiti nepoželjna ponašanja.